Ekskluzivno Andrej Gruden savetnik Narodne banke Srbije za platne sisteme
Srpska nacionalna platna kariica, DinaCard, vec može da se koristi u inostranstvu na platnim mestima i automatima Discover Financial Services, Diners Cluba iz Cikaga. Trošak napravljen u inostranstvu servisira se u dinarima.
Razgovara Nevena Marcic , foto Aleksandar Despotovic
Praksa placanja karticom, tekovina Diners Cluba iz Cikaga osvojila je svet i postala standard savremenog nacina života i poslovanja. Savetnik Narodne banke Srbije za platne sisteme Andrej Gruden, u ekskluzivnom intervjuu za DC Magazin govori o razvoju karticarstva u Srbiji danas, zloupotrebama kartica i aktivnostima za suzbijanje te vrste kriminala o zajednickom projektu sa Discover Financial
Services i Diners Clubom koji DinaCard karticu cini medunarodno validnom.
Kako ocenjujete razvoj karticarstva u Srbiji?
Od 2003, do 2006. godine razvoj karticarstva u Srbiji bio je eksplozivan. Tokom naredne dve godine bio je dobar, a može se reci da je u 2009. i 2010. godini bio zadovoljavajuci s obzirom na efekte svetske ekonomske krize. Cinjenica je, medutim, da zbog razlicitih startnin pozicija gradova i lokalnih samouprava razvoj kartlcarstva nije uravnotežen na celoj teritoriji države. Primera radi, u ukupnim transakcijama koje se realizuju plasticnim novcem, Beograd ucestvuje cak sa 60 odsto. Novi Sad i Niš sa po osam odsto, a ostali delovi Srbije zajedno sa preostalih 24 odsto. Ima vise faktora koji uticu na ovako neuravnotežen odnos privrženost stanovništva starim navikama, nepostojanje velikih tržnih centara i trgovinskih lanaca u nekim sredinama u unutrašnjosti Srbije, a ocigledno je i da u nekim delovima zemlje nije dovoljno radeno na edukaciji stanovništva i promociji korišcenja kartica.
Koliko je platnih kartica do sada izdato u Srbiji i u kom procentu plasticni novac ucestvuje u ukupnom obimu finansijskih transakcija u zemlji kada je u pitanju stanovništvo?
U Srbiji ima 6,5 miliona platnih kartica. Plasticni novac u ukupnom obimu finansijskin transakcija stanovništva ucestvuje sa više od deset odsto. U tom pogledu smo u poredenju sa zemljama u okruženju u „zlatnoj sredini“, ali smo u zastoju u odnosu na razvijene evropske zemlje, kao što su Francuska, Velika Britanija, Nemacka i druge.
Koliko od ukupnog broja izdatih platnih kartica u Srbiji cine debitne kartice, a koliko kreditne ¡ koje se više koriste? Kakva je praksa u razvijenim zemljama?
Od ukupnog broja izdatin platnih kartica debitne kartice cine približno 85 odsto a kreditne nešto ispod 15 odsto. Kada se posmatra prosecna aktivnost po kartici, ona je malo viša na kreditnoj, ali, naravno, debitne transakcije su daleko brojnije. Što se tice prakse u razvijenim državama evropske zemlje su pre svega debitne zemlje, a anglosaksonske, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Americkih Država, do skoro su bile uglavnom kreditne zemlje ali i u njima sada dominaciju preuzima debit. Na to je delimicno uticala ekonomska kriza - da se troši samo onoliko koliko se ima ali je generalno ovakav trend u korist debitnih kartica postojao i pre krize jer je svet postao kompletno umrežen i svaka transakcija se onlajn autorizuje. Istorijski gledano kreditne kartice su nastale jer nije bilo onlajn autorizacije. Moguocnost za to kartice danas polako zamenjuju kes a kartica koja je u punom smislu te reci zamena za gotovinu jeste debitna kartica. Dakle market share (tržišno ucešce) debitnth kartica dominira u svetu.
Da li je u porastu broj zloupotreba kartica? Šta se preduzima da se ova vrsta kriminala suzbije? Koja vrsta zloupotreba je najcešca?
Rast prometa t brota transakcija neumitno prat¡ rast zloupotreba platnih kartica ale je taj procenat dalje zanemarljiv u odnosu na obim prometa. Od 2003. godine, u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje postoti Grupacija za razvoj platnih kartica cije jedno telo - Forum za prevenciju zloupotreba platnih kartica radi na suzbijanju ove vrste kriminala.
U rad Foruma ukljuceni su svi izdavaci kartica, predstavnici MUP-a, pravosuda, NBS, procesorskih kompanija. Na inicijativu Foruma izmenjen je Krivicni zakon Srbija koji su uvedene sve kategorije zloupotrebe kartica i propisane odgovarajuce sankcije za ovakva krivicna dela ukljucujuci visoke zatvorske kazne. Forum te takode osnovao zajednicku bazu podataka kojaa ima mogucnost razmene informacija u real timeu tako da cim neko regstruje sumnjivo ponašanje u mreži informacija se istog momenta prosteduje svim ucesnicima.
Najcešca vrsta zloupotrebe je korišcenje “bele plastike”. Rec je o falsifikovanim karticama o stranih izdavalaca koje se izraduju van naše zemlje a koriste u Srbiji . Na srecu šteta nastala usled ovakvih kriminalnih radnji ide na teret izdavaca strane kartice.
Koliko te kod nas razvijena praksa placanta karticama putem lnterneta u poredenju sa svetom?
U odnosu na svet praksa placanja karticama putem interneta kod nas je nerazvijena. Razlozi verovatno leže u tome što kod nas nije prisutna kultura kataloške prodaje robe malo smo tržište a tu su i troškovi za banke kao i edukacija stanovništva. S druge strane mi imamo preko milion transakcija u sistemu koje su inicirane mobilnim telefonom. Putem SMS poruke placaju se SMS dopune pre paid telefoni i racuni fiksne telefone. To je razvijeno vec godinama. Ono što je plan za za sledecu godinu pored prihvatanja DinaCard kartice u inostranstvu jeste da nacionalna platna kartica dobije i cip tako da transakcije s njom buducip transakcije.
Na koji nacin je svetska ekonomska kriza uticala na korišcenje platicnog novca u zemlji svetu? Kakav trend se ocekuje u 2011 godini?
Svetska ekonomska kriza je uticala na smanjenje rasta obima transakcija u 2009. i 2010. godini. Ono što je bitno jeste to da nije bilo pada obima transakcija ni kod nas ni u svetu. Dakle rast jei dalje prisutan ali je nešto manji. Ocekujemo da ce se kako svet bude izlazio iz krize a nadam se imati rast u 2011 ponovo osnažiti
Narodna banka Srbije i Diners Club su ove godine realizovali jedan zajednicki projekat za nacionalnu DinaCard platnu karticu. O cemu je konkretno rec?
Narodna banka Srbije i Discover Financial Services u okviru koje posluje Diners Club Internatronal. Nakon godinu i po dana pregovora realizovali su projekat koji omogucava da se nacionatna DinaCard kartica prihvata u inostranstvu na prihvatnim mestima u mrezi Discovera, Diners Cluba i Pulsea. Do ove saradnje došlo je posle 2008. godine kada je Discover kupio Diners Club lnternational. Posle toga su se stekli ustovi da udemo u pregovore s jednim velikim svetskim partnerom kao što je Discover koji je cetvrti karticarski sistem po obimu u svetu. Kako bismo omogucili prihvatanje DinaCard kartice u inostranstvu. Za Discover smo se opredelili zato što je ta americka karticarska kuca veoma ambiciozna u pogledu razvoja svoje mreže i razvoja svog posla a s druge strane buduci da je do pre nekoliko godina Discover kartica bila prihvatana samo u Americi taj internacionalni moment je veoma važan.
Da li se placanja ili podizanje gotovine u inostranstvu mogu obavljati podjednako i debitnom i kreditnom DinaCard karticom?
Da. Sve transakcije DinaCard karticama su potpuno iste. Sve su autorizovane što znaci da je mogucnost zloupotrebe minimalna. Placanja DinaCard karticom mogu se obavljati u mreži Discovera koja obuhvata oko 20 miliona prodajnih mesta i oko 700 000 bankomata.
Da li se dug napravljen DinaCard karticom u inostranstvu servisira u zemlji u wstranoj valuti ili u dinarima?
Sve transakcije DinaCard karticom u inostranstvu bez obzira na to da Ii te u pitanju debitna ili kreditna kartica servisiraju se samo u dinarima. Dakle zaduženje gradanima kao i zaduzenje domacih banaka cije kartice rade u mreži stiže samo u dinarima.
Da li Vi imate Diners Club karticu? Ako imate koju ako ne, hocete li aplicirati za neku?
Imam Diners Club karticu- licnu, kako je Vi zovete.